KREČANA - II

[url=https://www.facebook.com/milovan.rakovic.9]Milovan Rakovic[/url] K R E C A N A (II.) DEO

K R E Č A N A

Mismo ljudi - siromasi
I sudbinu ne krivimo
Videli ste štanas snadje
Al moramo da živimo

Prodje ljeto - Dan se skrati
Al još uvek sunce sija
Mi odosmo da kopamo
Život nam je - ko robija

Opet kopaj - opet vuci
Opet muke - opet jadi
Opet nosi - opet seci
Opet tvrdi kamen vadi

Na strašila mi ličimo
Izgledamo ko aveti
Od nas bise djavo prepo
Sami nam se premor sveti

I to jednog dana prodje
Bilo nam je svega dosta
Sveje spremno - blizu rupe
Sad ZIDANJE samo osta

Svu šumu smo ,,očistili,,
Sad nijedne nema JOVE Vrsta drveta koje raste pored reke)
U ŽARI ce otac ići (Žari su mesto izmedju Bijelog Polja i Mojkovca)
Da nećaka svoga zove

Kod VUKOTE BOŠKOVOĆA
On je meni brat od tetke
Utom kraju on pripada
U majstore dobre - retke

Majstora ga nema boljeg
Ni veštijeg u zidanju
On kamenje od 100 kila
Razbacuje kao tranju

Povrh vrata svod napravi
To nemože nikad pući
Za čas posla on je SVOLTA
Pa veselo ode kuci

Opet otac nju zapali
Opet gore naše ruke
Gori lice - gori kosa
Opet one stare muke

7 dana ova gori
7 dana - 7 noći
100 puta sam pito oca
DAN ODMORA kad će doći

Ni minuta - ni sekunda
Stalno mora biti plamen
Atoplota mora biti
DA ZAPALI CRNI KAMEN

Cele noći otac loži
Da nezaspe on se bori
Toplota je STRAHOVITA
Nije šala KAMEN GORI

Aujutu ja nastavljam
I sve tako do uveče
Nemože se blizu prići
Jer toplota strašna peče

Kroz kakve smo muke prošli
Opisati ja nemogu
Ali eto - i to prodje
IZDRŽASMO - hvala bogu

Još i danas kraj potoka
2 KRATERA strašna stoje
Podsećaju na vremena
Iz MLADOSTI RANE MOJE

eTO TAKO SVE JE BILO
kO GOD HOĆE NEKA ČUJE
Istina je ovo živa
Zato PISAC GARANTUJE

OVO PIŠEM ZBOG 2 SINA
ZBOG 2 SINA - GORSKA VUKA
NEK SE NEKAD ONI SETE
ŠTA IM OTAC VIDJE MUKA..

Dragi ćitaoci
u KREČANI i deo opisanesu još gore stvari te s tom pričom nebih da vas zamaram

S POŠTOVANJEM MILOVAN RAKOVIĆ.